Fotografija

Pejzažna fotografija

Bilo da ste početnik ili profesionalac, pejzažna fotografija može biti izazovna. Uvek postoji nešto novo za naučiti, a mogućnosti su beskrajne. U ovom članku ću podeliti 25 saveta koji će vam pomoći da svoje veštine pejzažne fotografije podignete na viši nivo.

Od kompozicije i podešavanja kamere, do naknadne obrade i rešavanja problema, prećiću sve oblasti. Dakle, bez obzira da li tek počinjete ili već godinama snimate pejzaže, ovi saveti će vam pomoći da svoju fotografiju podignete na viši nivo.

Šta je pejzažna fotografija?

Pejzažna fotografija je niša fotografije koja snima prirodne pejzaže, kao što su planine, šume, reke i polja. Takođe može uključiti gradske pejzaže i strukture koje je napravio čovek u pozadini.

Pejzažni fotografi često pokušavaju da uhvate osećaj nekog mesta, a ne samo njegov fizički izgled. To znači da često čekaju na savršeno svetlo ili vremenske uslove pre nego što snime sliku. Fotografija pejzaža može biti i izazovna i isplativa.

To zahteva strpljenje i oko za detalje, ali rezultati mogu biti zaista zapanjujući. Bez obzira da li gledate u ogroman planinski lanac ili mali cvet u polju, pejzažna fotografija ima moć da vas prenese na drugo mesto.

Saveti za pejzažnu fotografiju

Bilo da ste početnik u pejzažnoj fotografiji ili već neko vreme fotografišete pejzaže, ovi saveti bi trebalo da vam pomognu.

1. Planirajte scenu i lokaciju unapred

Jedan od najvažnijih aspekata pejzažne fotografije je planiranje. To znači i planiranje same scene i planiranje vaše lokacije unapred. Kada planirate scenu, uzmite u obzir doba dana, vremenske prilike i svetlost. Svi ovi faktori mogu imati veliki uticaj na konačni rezultat.

Na primer , snimanje pri zalasku sunca će vam dati mnogo drugačiji rezultat od snimanja tokom podneva.

Slično tome, snimanje po oblačnom vremenu može dati vašim fotografijama potpuno drugačiji osećaj od snimanja po vedrom danu. Kada planirate svoju lokaciju, važno je uzeti u obzir logistiku.

Ovo uključuje stvari kao što su kako doći, gde parkirati i kojim stazama treba ići. Takođe je dobra ideja unapred istražiti oblast. Na ovaj način ćete znati šta da očekujete i možete sve isplanirati u skladu sa tim.

Svo ovo planiranje može izgledati kao puno posla, ali je vredno toga. Ako odvojite vreme za planiranje unapred, moći ćete da maksimalno iskoristite svoje vreme kada stignete tamo.

2. Izbor prave kamere

Bez obzira na kom ste nivou, posedovanje prave opreme za kameru je ključno za pejzažnu fotografiju. Evo nekoliko stvari koje treba imati na umu kada birate opremu.

Broj megapiksela senzora vaše kamere je važan, ali nemojte se previše baviti time. Veći broj megapiksela daće vam više slobode prilikom isecanja i štampanja fotografija, ali to nije neophodno u svakoj situaciji. Kamera punog kadra će vam dati najbolji kvalitet slike, ali i to nije neophodno.

3. Odabir pravog sočiva

Širokougaoni objektiv je neophodan za pejzažnu fotografiju. Potražite sočivo sa žižnom daljinom od 24 mm ili manje (idealno). Širokougaona sočiva najbolje rade za pejzaže jer vam omogućavaju da snimite veliku površinu u svom kadru. Ovo je posebno važno kada snimate pejzaže sa puno detalja, poput šuma ili planinskih venaca.

Telefoto sočivo takođe može biti korisno za pejzažnu fotografiju, ali nije toliko bitno kao širokougaoni objektiv. Telefoto sočiva su dobra za izolovanje određene oblasti u vašem kadru, kao što je planinski vrh ili reka. Takođe se mogu koristiti za fotografisanje divljih životinja.

4. Ponesite stativ

Stativ je takođe obavezan. Pejzažna fotografija često zahteva duge ekspozicije, a stativ će vam pomoći da fotoaparat bude stabilan. Za razliku od sportske, ulične, događajne ili portretne fotografije, pejzaži obično nisu pokretni subjekti. To znači da je upotreba stativa izvodljiva u 99% vremena kada fotografišete pejzaž.

5. Razmislite o filteru sočiva

Filteri mogu biti od pomoći u pejzažnoj fotografiji, ali nisu potrebni. Polarizacioni filteri mogu smanjiti odsjaj i povećati zasićenost boja, dok ND filteri mogu omogućiti duže ekspozicije.

6. Ukupan sastav

Kompozicija je jedana od najvažnijih aspekata pejzažne fotografije. Iako je kompozicija važna u bilo kom žanru/niši fotografije, posebno je važna u pejzažnoj fotografiji zbog prostranosti scene.

7. Pravilo trećine

Pravilo trećine je dobra polazna tačka, ali nemojte se plašiti da ga prekršite. Pravilo trećine je kompoziciono uputstvo koje kaže da sliku treba podeliti na trećine, i horizontalno i vertikalno.

Teorija je da ako svoj subjekat postavite na presek ovih linija ili duž jedne od linija, to će stvoriti prijatniju i uravnoteženiju kompoziciju. Iako je pravilo trećine dobra opšta smernica, nemojte se plašiti da ga prekršite. Ponekad se najbolje kompozicije ne pridržavaju pravila.

8. Vodeće linije

Vodeće linije su još jedan važan kompozicioni element koji treba imati na umu. Vodeće linije su linije koje vode oko u okvir i mogu biti od pomoći u stvaranju osećaja dubine i dimenzije.

Uobičajeni primeri vodećih linija uključuju puteve, reke i ograde. Ključ za efikasno korišćenje vodećih linija je da se uverite da vode oko prema vašem subjektu. U suprotnom, oni će samo ometati.

Sneg kao vodeća linija

9. Jednostavnost

Kada je reč o pejzažima, jednostavnije je često bolje. Pokušajte da broj elemenata u svom kadru svedete na minimum. Jedan od načina da pojednostavite svoje kompozicije je fokusiranje na jednu temu, kao što je planina ili jezero. Ovo će vam pomoći da izbegnete pretrpane kompozicije i zadržite pažnju gledaoca na glavnom predmetu vaše fotografije.

10. Snimajte u RAW formatu

Kada snimate pejzažnu fotografiju, obavezno snimajte u RAW formatu. RAW datoteke su neobrađene slikovne datoteke koje sadrže sve podatke koje je snimio senzor vaše kamere. Ovi podaci se zatim mogu obraditi i uređivati u naknadnoj obradi kako bi se stvorila gotova slika.

Snimanje u RAW formatu vam daje mnogo više fleksibilnosti u naknadnoj obradi, jer možete da unosite globalne promene u stvari kao što su balans bele i ekspozicija bez uticaja na kvalitet vaše slike. Takođe vam omogućava da povratite izgubljene detalje u svetlima i senkama koji bi inače bili nepopravljivi.

11. Razumevanje ručne ekspozicije

Da biste izvukli maksimum iz svog fotoaparata, važno je razumeti kako da koristite ručnu ekspoziciju. Ručna ekspozicija je kada sami podesite i otvor blende i brzinu zatvarača, umesto da dozvolite kameri da bira umesto vas. Postoji nekoliko stvari koje treba imati na umu kada podešavate ekspoziciju:

Otvor blende : Otvor je otvor na sočivu kroz koji prolazi svetlost. Veličina otvora blende utiče na količinu svetlosti koja dopire do senzora, kao i na dubinu polja (koliki deo slike je u fokusu).

Brzina zatvarača je vremenski period tokom kojeg je zatvarač otvoren, a takođe utiče na količinu svetlosti koja dopire do senzora. Duža brzina zatvarača će rezultirati svetlijom slikom, ali takođe može da izazove zamućenje ako kamera nije savršeno mirna.

ISO je osetljivost senzora na svetlost. Veći ISO rezultuje svetlijom slikom, ali takođe može izazvati više šuma na slici. Zajedno, ova tri čine ono što je poznato kao trougao ekspozicije.

12. Izaberite dobar otvor blende

Kada snimate pejzažnu fotografiju, obično ćete želeti da izaberete mali otvor blende (veći f-stop broj ) da biste dobili veliku dubinu polja. Dubina polja je deo slike koji je u oštrom fokusu. Velika dubina polja znači da će više slike biti u fokusu, od prednjeg plana do pozadine.

Mali otvor blende takođe ima prednost smanjenja odsjaja sočiva i svetlosnog zagađenja. Dakle, kada snimate pejzažnu fotografiju, generalno je najbolje da izaberete otvor blende negde u opsegu od f/8 do f/16. Naravno, biće trenutaka kada ćete poželeti da prekršite ovo pravilo.

Na primer, ako snimate krupni plan cveta , možda ćete želeti da izaberete veći otvor blende (manji f-broj) da biste dobili plitku dubinu polja. Ovo će uzrokovati da pozadina bude mutna, što može pomoći da se vaš subjekat istakne.

Takođe je važno imati na umu da će otvor blende koji odaberete uticati na brzinu zatvarača. Veći otvor blende (manji f-broj) će zahtevati veću brzinu zatvarača, pošto manje svetlosti dopire do senzora. Dakle, ako snimate u uslovima slabog osvetljenja, možda ćete morati da izaberete manji otvor blende (veći f-broj) da biste dobili dužu brzinu zatvarača.

13. Razumeti brzinu zatvarača

Pored otvora blende, brzina zatvarača je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom podešavanja ekspozicije. Brzina zatvarača je vreme tokom kojeg je zatvarač otvoren i utiče na količinu svetlosti koja stiže do senzora. Duža brzina zatvarača će rezultirati svetlijom slikom, ali takođe može da izazove zamućenje ako kamera nije savršeno mirna.

Dakle, kada snimate pejzažnu fotografiju, trebalo bi da izaberete brzinu zatvarača koja je dovoljno brza da izbegnete podrhtavanje fotoaparata. Ako koristite stativ, možda ćete moći da se izvučete sa manjom brzinom zatvarača. Ali ako fotoaparat držite u ruci, generalno je najbolje da odaberete brzinu zatvarača od 1/60 sekunde ili brže (pomoću stativa)

Naravno, biće trenutaka kada ćete želeti da koristite manju brzinu zatvarača. Na primer , ako snimate vodopad, možda ćete želeti da koristite malu brzinu zatvarača da biste uhvatili kretanje vode. U ovom slučaju, moraćete da koristite stativ da biste izbegli podrhtavanje fotoaparata.

Takođe je važno imati na umu da će brzina zatvarača koju odaberete uticati na otvor blende. Veća brzina zatvarača će zahtevati manji otvor blende (veći f-broj), pošto manje svetlosti dopire do senzora. Dakle, ako snimate u uslovima slabog osvetljenja, možda ćete morati da odaberete manju brzinu zatvarača da biste dobili veći otvor blende (manji f-broj).

14. Podesite ISO

Pored otvora blende i brzine zatvarača, ISO je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom podešavanja ekspozicije. ISO je osetljivost senzora na svetlost. Veći ISO rezultuje svetlijom slikom, ali takođe može izazvati više šuma na slici.

Dakle, kada snimate pejzažnu fotografiju, obično ćete želeti da izaberete nisku ISO vrednost kako biste izbegli previše šuma na slici. ISO od 100 ili 200 je generalno najbolji za većinu situacija. Međutim, ako snimate u uslovima slabog osvetljenja, možda ćete morati da povećate ISO da biste dobili odgovarajuću ekspoziciju. Samo pazite da ne povećavate ISO previše, jer će to izazvati previše šuma na vašoj slici.

15. Pronađite i koristite dobro osvetljenje

Osvetljenje je jedan od najvažnijih elemenata u fotografiji, a to je posebno tačno u pejzažnoj fotografiji. Kvalitet svetlosti može da napravi ili pokvari fotografiju, pa je važno obratiti pažnju na to. Postoji nekoliko stvari koje treba imati na umu kada je u pitanju osvetljenje:

Doba dana ima veliki uticaj na kvalitet svetlosti. Svetlost je obično mekša i laskavija u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima, dok podnevno sunce može biti oštro.

Pravac svetlosti: Smer svetlosti takođe utiče na kvalitet svetlosti. Pozadinsko osvetljenje (kada je sunce iza subjekta) može da stvori prelepo, meko svetlo, dok bočno osvetljenje može da stvori oštrije senke.

Vreme takođe može uticati na kvalitet svetlosti. Oblačni dani često rezultiraju mekšim, laskavijim svetlom, dok sunčani dani mogu stvoriti oštre senke.

meko difuzno svetlo iz oblaka u toku dana

16. Učvrstite svoj fokus

Kada snimate pejzažnu fotografiju, važno je da budete usredsređeni na fokus. Postoji nekoliko različitih načina da to uradite:

Koristite ručni fokus : Ovo je često najbolja opcija, jer vam omogućava da fino podesite fokus i izbegnete probleme sa autofokusom.

Koristi fokus dugmeta za nazad : Fokus dugmeta za nazad je kada odvojite funkcije fokusa i okidanja na fotoaparatu. Ovo vam omogućava da zaključate fokus bez potrebe da držite pritisnuto dugme zatvarača, što olakšava zadržavanje fokusa na subjektu.

Korišćenje stativa će vam pomoći da fotoaparat bude stabilan, što će vam olakšati dobijanje oštre slike.

Koristite prikaz uživo : Mnoge kamere imaju režim prikaza uživo koji vam omogućava da vidite pregled slike uživo na LCD ekranu. Ovo može biti od pomoći da se tačno fokusirate. Takođe ćete želeti da svoju tačku fokusa postavite na jednu tačku, umesto da koristite kontinuirani režim autofokusa. Ovo će vam pomoći da izbegnete slučajno fokusiranje na pogrešne stvari.

17. Promenite fokus između slika

Kada snimate pejzažnu fotografiju, važno je da se fokusirate na različite delove scene kako biste stvorili dubinu i interesovanje. Jedan od načina da se to uradi je upotreba tehnike koja se zove slaganje fokusa. Ovo je kada snimite više slika na različitim tačkama fokusa, a zatim ih kombinujete u jednu sliku. Ovo vam omogućava da sve na slici bude u fokusu, od prednjeg plana do pozadine.

Drugi način da promenite fokus između slika je jednostavno fokusiranje na različite delove scene kada snimate svaku fotografiju. Ovo je dobra opcija ako ne koristite stativ i ne možete da fokusirate. Samo budite sigurni da preklapate svoje slike tako da imate neke oblasti koje se preklapaju u fokusu.

18. Pravi horizont

Kada snimate pejzaže, važno je da imate ravan horizont. Ovo može biti nezgodno ako držite kameru u ruci, ali postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da pomognete sami sebi.

Koristite prikaz uživo: Mnoge kamere imaju režim prikaza uživo koji će vam omogućiti da vidite sliku uživo na LCD ekranu. Ovo može biti od pomoći za ispravljanje horizonta.

Koristite pravilo trećine: Pravilo trećina je kompoziciona tehnika koja vam pomaže da subjekt postavite van centra. Ovo može biti od pomoći za postavljanje linije horizonta na pravo mesto.

Koristite nivo: mnoge kamere imaju ugrađeni elektronski nivo koji vam može pomoći da držite horizont ravno.

Koristite stativ: Korišćenje stativa će vam pomoći da fotoaparat bude stabilan, što će vam olakšati postizanje ravnog horizonta.

obezbedite da je horizont paralelan sa horizontalnom linijom

19. Igrajte se sa dubinom

Dubina polja je količina scene koja je u oštrom fokusu. Kada snimate pejzažnu fotografiju, često je korisno koristiti uski otvor blende tako da je sve od prednjeg plana do pozadine u fokusu. To možete postići korišćenjem uskog otvora blende (kao f/11 ili f/16). Ponovo pogledajte grafikon blende i f-stop:

Zapamtite, što je manji/uži otvor blende, to će brzina zatvarača biti duža. Dakle, možda ćete morati da koristite stativ ako koristite mali otvor blende. Eksperimentišite sa različitim dubinama polja da biste videli šta najbolje izgleda za vašu određenu scenu.

20. Prikaži razmeru objekata na slici

Kada snimate pejzažnu fotografiju, često je korisno pokazati razmeru objekata u vašoj sceni. Jedan od načina da se to uradi je da se u prvi plan uključi nešto što ljudi mogu da koriste kao referentnu tačku. Ovo može biti osoba, drvo ili kamen.

Drugi način da se pokaže razmera je korišćenje vodećih linija. Ovo je kada imate linije u sceni koje vode oko u daljinu.

koristite osobu za stvaranje razmere

21. Koristite kontrast da biste stvorili interesovanje

Kontrast je razlika između svetlih i tamnih tonova. Slike visokog kontrasta imaju veći opseg svetlih i tamnih tonova, dok slike niskog kontrasta imaju manji opseg. Dodavanje kontrasta vašim slikama može vam pomoći da stvorite interesovanje i učinite da vaši pejzaži budu upečatljiv. Postoji nekoliko načina da dodate kontrast.

Koristite HDR: HDR (visoki dinamički opseg ) fotografija je tehnika koja vam omogućava da snimite veći opseg svetlih i tamnih tonova. Ovo može biti od pomoći za dodavanje kontrasta vašim slikama.

Koristite lightroom: Lightroom je softver za uređivanje fotografija koji vam omogućava da prilagodite kontrast vaših slika.

Crno-belo snimanje takođe može pomoći u dodavanju kontrasta vašim slikama.

22. Eksperimentišite sa refleksijom vode

Refleksije mogu dodati mnogo interesovanja vašim pejzažnim fotografijama. Ako snimate blizu vode, eksperimentišite sa različitim uglovima da biste dobili najbolje refleksije. Možda ćete želeti da koristite polarizacioni filter da biste smanjili odsjaj na vodi i učinili refleksije vidljivijim.

23. Koristite duge ekspozicije za pokretnu vodu

Ako želite da snimite kretanje vode na svojim pejzažnim fotografijama, moraćete da koristite dugu ekspoziciju. Duga ekspozicija je kada je zatvarač otvoren duže vreme, obično 1 sekundu ili više. Ovo omogućava da se voda zamuti, dajući joj gladak, svilenkast izgled.

Da biste snimali duge ekspozicije, moraćete da koristite stativ. To je zato što će zatvarač biti otvoren tokom dužeg vremenskog perioda, što otežava mirovanje kamere. Možda ćete takođe morati da koristite daljinsko okidanje ili samookidač da biste izbegli podrhtavanje fotoaparata kada pritisnete dugme zatvarača. Ako snimate na jakom dnevnom svetlu, možda ćete morati da koristite filter neutralne gustine da biste smanjili količinu svetlosti koja ulazi u kameru.

24. Koristite daljinsko okidanje ili samookidač

Kada snimate pejzažnu fotografiju, često je korisno koristiti daljinsko okidanje ili samookidač. To je zato što vam omogućava da izbegnete potresanje fotoaparata kada pritisnete dugme zatvarača. Daljinsko okidanje je kabl koji se utakne u vašu kameru i omogućava vam da aktivirate zatvarač bez dodirivanja kamere.

25. Recite prijateljima da ćete snimati pejzažne fotografije

Ovaj poslednji savet ima veze sa bezbednošću . Često, u potrazi za fotografijama pejzaža, odlazimo do usamljenih područja i staza kojima bi se moglo teško kretati. U najgorem slučaju, ako biste se izgubili ili povredili dok ste na foto ekspediciji, bilo bi od pomoći kada bi neko znao kuda idete i kada planirate da se vratite. Dakle, pre nego što krenete, obavezno recite nekome gde idete i kada ćete se vratiti. Na taj način, ako se nešto desi, oni će znati gde da vas traže.

Šta je dobra pejzažna fotografija ?

Sada kada smo prešli preko nekoliko saveta za snimanje boljih pejzažnih fotografija, hajde da pričamo o tome šta čini dobru pejzažnu fotografiju. Uopšteno govoreći, dobra pejzažna fotografija je ona koja je vizuelno ugodna i izaziva emocionalni odgovor kod posmatrača. Takođe treba da bude dobro sastavljena i da ima jak fokus.

Evo još nekoliko konkretnih stvari koje treba tražiti kada kritikujete fotografije pejzaža:

Da li je horizont u nivou?
Da li na fotografiji ima elemenata koji odvlače pažnju?
Da li je fotografija dobro prikazana?
Da li se boje međusobno dopunjuju?
Da li je fotografija zanimljiva?
Da li priča priču?

Kao što vidite, postoji mnogo stvari koje treba uzeti u obzir prilikom snimanja pejzažnih fotografija. Ali ne dozvolite da vas to obeshrabri!

Start_Your_Journey_Lifestyle_EN_v5_300x250

Kako započeti pejzažnu fotografiju?

Možda se pitate kako da počnete u ovom žanru fotografije. Ako ste tek počeli da se bavite fotografijom, najbolji način za početak je korišćenje pametnog telefona ili kamere za usmeravanje .

Ovo će vam omogućiti da steknete osećaj za kompoziciju i ekspoziciju bez potrebe da brinete o svim tehničkim stvarima. Kada budete zadovoljni osnovama, možete početi da eksperimentišete sa naprednijim tehnikama, kao što su duge ekspozicije i HDR fotografija.

Koje veštine su vam potrebne da biste bili pejzažni fotograf?

Pored kompozicije i ekspozicije, postoji nekoliko drugih veština koje će vam pomoći da napravite bolje fotografije pejzaža. Osim tehničkih veština i saveta poput onih koje smo prešli u ovom članku, evo još nekoliko stvari koje će vam trebati da biste bili uspešan pejzažni fotograf:

Strpljenje: Pejzažna fotografija često zahteva čekanje na savršeno svetlo ili uslove. Dakle, važno je biti strpljiv i biti spreman da sačekate pravi trenutak.

Izdržljivost: Planinarenje do najboljih vidikovaca može biti zamorno. Dakle, važno je imati izdržljivost da pešačite na velike udaljenosti i nosite svu svoju opremu.

Avantura: Budite spremni da idete u avanture i istražite nova mesta. Nikad ne znate kada ćete naići na savršenu priliku za fotografisanje pejzaža.

Kreativnost: Konačno, kreativnost je ključna

Koja je razlika između fotografije prirode i pejzaža?

Fotografija prirode odnosi se na žanr fotografije koji se fokusira na snimanje slika prirode i divljih životinja. S druge strane, pejzažna fotografija je žanr fotografije koji snima slike pejzaža. Ovo može uključivati sve, od planina i šuma do gradskih i morskih pejzaža. Dakle, dok se fotografija prirode i pejzažna fotografija preklapaju, to su dva različita žanra.

Koja oprema vam je potrebna za fotografisanje pejzaža?

Sada kada smo prešli preko nekoliko saveta i trikova za snimanje boljih pejzažnih fotografija, hajde da pričamo o opremi koja će vam biti potrebna da biste započeli ovaj žanr fotografije. Uopšteno govoreći, trebaće vam kamera, stativ i nekoliko drugih dodataka.

Evo detaljnije liste opreme koja će vam trebati za pejzažnu fotografiju:

Kamera: Ovo može biti bilo šta, od pametnog telefona do DSLR-a.

Stativ je neophodan za snimanje oštrih, dobro eksponiranih pejzažnih fotografija.

Daljinsko otpuštanje okidača vam omogućava da snimate fotografije bez

dodirivanja fotoaparata, što je važno za sprečavanje podrhtavanja fotoaparata.

Širokougaoni objektiv je važan za snimanje pune širine pejzaža.

Polarizacioni filter pomaže u smanjenju odsjaja i povećanju zasićenosti boja.

ND filter je važan za snimanje fotografija duge ekspozicije.

Torba za kameru je važna za zaštitu vaše opreme dok ste napolju. Sa ovom opremom bićete na dobrom putu da snimite neverovatne fotografije pejzaža.

Zaključak

Pejzažna fotografija je prelep žanr fotografije koji hvata prirodni svet. U ovom članku sam prešla preko 25 saveta za pejzažnu fotografiju koji će vam pomoći da snimite bolje fotografije. Takođe sam govorila i o opremi koja će vam biti potrebna da biste započeli ovaj žanr fotografije.

Smart izbor – Niže cene za pametnu kupovinu