Šta je šum na fotografiji?

Ovaj odnos se meri u decibelima, a standard za profesionalne fotografije je minimalni odnos signal-šum od 30 dB. Međutim, neki fotografi imaju različite standarde kada je u pitanju buka, a ono što može biti „previše bučno“ za fotografa može biti sasvim u redu za druge.

U narednim odeljcima ćemo detaljnije razgovarati o odnosu signal/šum. Stvar je u tome što je tehnički nemoguće napraviti fotografiju bez ikakvog šuma. Mala količina šuma bi uvek bila prisutna.

Dakle, ključ nije da se rešite sve buke, već da pokušate da smanjite buku koliko god možete kako bi slika postala upotrebljiva.

Uopšteno govoreći, dobra fotografija je ona sa što manje šuma. Ove oštre slike mogu se uvećavati, manipulisati i koristiti u različite svrhe bez gubitka integriteta.

Kada fotografija ima previše šuma, manji detalji će izgledati nejasni i slika bi se smatrala neupotrebljivom za mnoge svrhe, poput štampanja u velikim razmerama.

Šum se dešava kada fotografišete u mračnom okruženju, na primer, noću. Svi digitalni fotoaparati imaju elektronski senzor — koji je odgovoran za merenje svetlosti u svakom pikselu iz scene koju pokušavate da snimite.

Zanimljivo je da je senzor takođe sastavljen od mnogo sitnih piksela. Ovo uzrokuje „pozadinski šum“ o kojoj smo ranije govorili.

Kada snimate noćne fotografije, senzor će meriti malu količinu svetlosti iz svakog piksela. Kada je izmereno svetlo prenisko, ono postaje suviše blizu pozadinskom šumu koji senzor prirodno nosi i manifestuje se kao zrnaste tačke koje nazivamo „šumom“ na svim slikama.

To je razlog zašto kada snimate pri slabom osvetljenju, vaša slika ima puno šuma.

U pokušaju da smanje šum i kompenzuju slabo osvetljenje, neki fotografi se mogu odlučiti za veće ISO postavke. Ali postavljanje veće ISO ne znači automatski smanjenje šuma.

U stvari, može da stvori još više šuma — visok ISO je faktor broj jedan koji doprinosi šumu.

Brzina zatvarača kamere označava vremensko trajanje otvaranja zatvarača kamere (svetlosnog senzora). Kada postavka zatvarača u vašoj kameri nije prikladna za ono što pokušavate da snimite, šum će se pojaviti.

Ako vam je brzina zatvarača prespora, senzor svetlosti „prikuplja“ više svetlosti nego što je potrebno, a senzor će zatim meriti akumulirano svetlo u svakom pikselu.

Pošto je senzor takođe sastavljen od mnogo piksela, ova kombinacija visokih piksela će rezultirati šumom. Ovog puta, šum nastaje zbog previše svetla, umesto premalo.

Pošto je nemoguće ukloniti sav šum, većina ljudi smatra fotografije sa minimalnim odnosom signal-šum od 30 dB „prihvatljivim“. Ali, opet, ne postoji definicija prihvatljive količine šuma u obliku kolačića.

Zaista zavisi od toga šta pokušavate da postignete kao fotograf. Ako, na primer, želite da koristite svoju fotografiju u komercijalne ili izložbene svrhe, tada bi trebali da imate što manje buke.

Kada se uveća, fotografija sa previše šuma će jednostavno izgledati mutno i izobličeno.

U nekim posebnim situacijama, šum veći od uobičajenog je takođe profesionalno prihvaćen, kao kada sportski novinari pokušavaju da snime meč noću.

U ovom slučaju, fotograf zaista ništa ne može da uradi (snimanje brze akcije pri slabom osvetljenju je veoma teško), tako da je izvesna količina šuma prihvatljiva.

Ali recimo da pokušavate da fotografišete drevni artefakt sa zamršenim detaljima za muzejsku publikaciju. U ovom slučaju, detalji i vernost boja su od najveće važnosti – ako vaša fotografija ima previše šuma, jednostavno je neupotrebljiva.

Kada ste u nedoumici, pokušajte da zamislite kako bi vaša slika izgledala nakon štampanja. Koliko želite da vaša štampa bude velika?

Kako bi vaša fotografija „reagovala“ kada bi se uvećala/smanjila dimenzija?

Da li bi bilo previše šuma ili bi zadržali svoj integritet? Koristite svoja osećanja.

Konvencionalan odgovor je: Da, foto šum je loš. Šum fotografije je loš jer šum izobličava svetlost, boju, detalje i ukupnu vernost fotografije.

Ako pokušavate da napravite sliku koja predstavlja scenu što je preciznije moguće, onda je šum definitivno loš.

Slika sa previše šuma takođe će izgledati loše kada pokušate da je uvećate za potrebe štampanja. Šum ili izobličeni pikseli će izgledati još više deformisani.

Ali fotografija je umetnost, a pravila se stalno menjaju kada je reč o umetničkim potragama.

Drugi, nekonvencionalni odgovor na ovo pitanje je onda: Ne, šum nije uvek loša.

Neki fotografi zapravo više vole šum na nekim svojim fotografijama. Samo pogledajte neke od najpopularnijih aplikacija za uređivanje na vašem pametnom telefonu.

Neke aplikacije, kao što je VSCO (aplikacija za uređivanje fotografija sa 40 miliona korisnika mesečno), zapravo vam omogućavaju da savršeno oštroj fotografiji dodate šum ili zrnost .

Pa, kao prvo, šum na vašoj fotografiji zapravo može dodati karakter i raspoloženje u zavisnosti od toga šta pokušavate da snimite.

Obično je ovo raspoloženje nostalgično, koje podseća na stare filmske fotografije. Pošto slike sa šumom izgledaju „grublje“, to je ponekad savršena tehnika kada pokušavate da fotografišete „oštriju“ stranu života, kao što je slikanje rata.

Posedovanje šuma ili dodatnog sloja pomalo neprijatne teksture izaziva emocije u ljudskom oku i umu koje „glatka“ slika ne može.

Šum takođe može biti dobar za snimanje veoma realističnih portreta. Ovo je skoro suprotno od izravnavanja kože pomoću Photoshopa – umesto da pokušava da sakrije nesavršenosti, šum će pojačati te teksture.

Šum je izobličenje piksela. To je „loše“, ali ako možete da preuzmete kontrolu nad izobličenjem i igrate se sa njim, šum zapravo može dodati dubinu vašoj fotografiji.

Uopšteno govoreći, postoje dve glavne kategorije šuma u ​​fotografiji: šum snimka i digitalni šum.

Iako su ove dve vrste šuma uzrokovane potpuno različitim problemima, one se mogu vizuelno manifestovati na sličan način.

Hajde da ukratko razmotrimo ove dve vrste šuma.

Ova vrsta šuma se naziva i „elektronski šum“. To je rezultat slučajnosti uzrokovane unutrašnjim radom/elektronikom vaše kamere. Šum izazvan malim svetlosnim senzorom u vašoj kameri takođe se kategoriše kao digitalni šum.

S druge strane, šum snimka je šum uzrokovan nedoslednim brojem fotona( veći intenzitet svetlosti) objekta koji snimate. Fotografija je umetnost hvatanja reflektovane svetlosti, i mnogo puta su ova svetla nasumična i nisu fiksna.

Zamislite scenu sa planinom , nekim drvećem i morem. U ovom slučaju, sva tri objekta reflektuju različite količine svetla u nefiksiranom uzorku. Rezultat ovoga je šum snimka.

Šum snimka će biti jači na vašim fotografijama u poređenju sa digitalnim šumom.

Kao što ime govori, smanjenje šuma je proces smanjenja pojave šuma na fotografijama. Neke kamere se proizvode sa ugrađenim funkcijama za smanjenje šuma, dok bi druge kamere zahtevale dodatni rad na smanjenju šuma.

Ako vaša kamera nema ugrađenu funkciju za smanjenje šuma, možete vrlo lako naknadno uređivati fotografije koristeći popularne programe za uređivanje fotografija da biste smanjili šum.

Klizač „osvetljenost“ u Lightroom-ovom Develop Modulu omogućava vam da smanjite šum koliko god želite. Prevucite klizač udesno da biste smanjili šum.

Ipak, pazite da ne preterujete, jer će previše smanjenja šuma rezultirati teksturom nalik na plastiku. Dozvolite vašoj fotografiji da održi određeni nizak nivo šuma.

Smanjenje šuma nije komplikovan proces za obavljanje na računaru ako imate bučne slike, ali ako možete da vežbate snimanje sa manje šuma, ova veština će vas definitivno odvesti dalje kao fotografa.

Postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da biste smanjili šum. Koristite ovu listu kao neiscrpnu opštu smernicu ili indikator za eksperimentisanje sa različitim podešavanjima.

Možda ćete morati da vežbate nekoliko puta pre nego što se opustite sa ovim podešavanjima.

Pošto je jedan od glavnih uzroka šuma na fotografijama visok ISO, logično je eksperimentisati sa nižim ISO postavkama. Pokušajte da snimate na najnižem mogućem ISO.

U zavisnosti od veličine svetlosnog senzora kamere, neki DSLR-ovi mogu da snimaju pri većoj ISO osetljivosti bez rizika od šuma na slici. Ali ako niste sigurni u vezi svog DSLR- a, možete pokušati da snimate sa postavkom širokog otvora blende ili koristite stativ pri slabom osvetljenju — na ovaj način ne morate da povećavate ISO i rizikujete da na fotografijama dobijete šum.

Drugi način da se smanji šum tokom snimanja fotografija je eksperimentisanje sa višim postavkama ekspozicije (kao što su otvor blende (f-stop) i brzina zatvarača ) umesto povećanja ISO za osvetljenost.

Za razliku od ISO podešavanja, povećanje ekspozicije na vašem fotoaparatu neće povećati šum. Ipak, pazite da ne preeksponirate. Iako neće izazvati šum, manji detalji na vašoj fotografiji mogu biti izgubljeni na svetlosti.

Nije teško smanjiti šum u postprodukciji ako koristite ispravne programe. Adobe Lightroom, jedan od najpopularnijih programa za uređivanje za profesionalne fotografe, ima klizač za smanjenje šuma koji možete koristiti da, pa, smanjite šum.

Šum je vizuelno izobličenje piksela koje se često pojavljuje na fotografijama kada je slika snimljena sa nedovoljno svetla. Šum generalno nije baš dobar na fotografijama, mada ga neki fotografi namerno koriste da bi postigli emocionalne efekte.

Da bi smanjili šum, fotografi mogu ili da eksperimentišu sa postavkama svoje kamere ili da ih naknadno uređuju pomoću aplikacija za uređivanje.